Путујмо кроз време, у будућност!

Одмах бих да рашчистим - није ово никаква фикс идеја или измотанција већ представљање једног начина на који, барем путем рачунара, можете отићи у будућност и тамо рећи нешто себи или неком вашем познанику.

Услов за добијање "карте" за ово путовање поприлично је једноставан - морате имати е-маил адресу коју волите и за коју мислите да ће бити више-мање трајна, да ће издржати "тест времена" илити да је нећете "заборавити" у наредном периоду.

Треба рећи о чему се уствари ради. Као што Вам је познато човекови афинитети и погледи на свет, у ширем смислу, се са проласком времена мењају, чинећи да се ранијих својих мисли понекад уопште и не сећате.
Да ли сте се запитали шта ћете радити, како ћете изгледати и какав ће вам живот уопште бити( у случају Срба, питање би било и "како ће се звати моја држава?" :) ) кроз на пример тридесет година?
Овде нећу написати како да ви сами "одлетите" у будућност( то задржавам као тајну :) ) већ како своје тренутне мисли или шта већ желите, пошаљете у будућност.

А сад, вежите се, полећемо!

Ствар је у поруци, е-маил поруци. Постоји сервис на интернету, конкретно на адреси http://www.mailfreezr.com/ који ће за вас урадити "прљав посао". Дакле, одете на наведени сајт, искуцате е-маил поруку, упишете адресу на коју ће она бити послата и... ( у публици мук!) ... одаберете време за које ће порука бити послата.( ааа...) .
И то је то, када одабрано време протекне, ви добијате е-маил који сте компоновали. Замрзнули сте тренутно време и послали га у будућност. :)

Лично, послаћу е-маил који ће ми стићи када будем имао 28 година. Не знам да ли ћу га заиста и прочитати али знам да ће се тада све итекако разликовати од овога сада!

Господо, одложите ваше кациге и остале заштитне слојеве, мисија је завршена. :)

Ко је бре тај токси?

Средна је, 19.децембар. Напољу је хлад... Не знам како је напољу, ево пола један је а ја још нисам изашао из куће иако је то прво што ћу урадити после завршавања овог текста.

Углавном данас није обична среда или обичан дан, данас је моја слава или боље речено слава у мојој кући. На срећу већи део те феште могу избећи, али ипак не и све. Не волим оваква окупљања, окупљања неке ткз. родбине и пријатеља мојих укућана. Досадно је и не могу да се опустим. Боље постаје када дође и мени драже друштво...

Доста са тим, сад мало конкретних ствари о мени. Јел сте видели негде на нету сајт неког ко је тинејџер или нешто "око" тога? Ценим да јесте, а како он обично почиње? Рекао бих овако: "Ја сам Пера Петровић, и за разлику од мојих другова ја не играм игрице већ радим нешто паметно...бла бла...". Глупо. Али чињеница је да су сви ти "паћеници" мени слични пуни себе и мисле да раде нешто невероватно узвишено. По чему сам ја посебан јер имам сајт, што сам био на ТВ-у, у часописима, што сам написао књигу? То је могао свако, само да је одабрао то и да му се то допало.
Катактеристичне су тачке неке личности на другој страни. Прво, одазивам се на Немања Тодић, имам осамнаест година и интернет аудиторијуму сам превасходно познат под надимком "toxi". Волим ћирилицу, девојчице, Гуарану, своју земљу и свој живот. Наравно листа је дужа али то је прво што ми је сада на памети. Ипак, изоставио сам програмирање и све што уз то иде. То је посебно, мени најбитније.

Ајмо сад мало о томе. Програмирањем се занимам око две ипо године и имам запажених резултата, мислим, бар сам их ја запазио. :) Сваком програму који направим, ако то ситуација дозволи, додам испред имена оно "ТнТ". Многи питају зашто. Више ни сам не знам, или нећу да кажем. :) Углавном, није ништа спектакуларно, једноставно, имао сам потребу да аутора можеш препознати и по називу програма а "ТнТ" ми је било идеално за ту сврху. Волим програмирање и све то, али може да "убије" расположење само тако. Ево, јуче ми се форум покварио. Смор ће бити док га вратим у нормалу...

Нису ми јасно они који скривају свој идентитет а интернету. Чему то? Плаше се нечега? Можда својих ставова које објављују? Или страхују јер "интернет" не познају довољно?
Чисто ради контрирања, ево поставићу и неке моје слике, вероватно ме не приказују у правом светлу али мрзи ме да качим нове слике на нет, па ћу дати линк ка неким већ постављеним:
http://img139.imageshack.us/img139/3325/dsc00075fa3.jpg
http://img139.imageshack.us/img139/2396/dsc00055lt2.jpg

У понедељак мењам изглед, мораћу и личну карту да мењам због тога. :( Па ћу поставити још слика. :)

Ех, расписах се. Ако сте стигли до овде онда стварно... свака част!

May the source be with you!

Уводна реч!

Даме и господо, народни посланици...
Поздрав свима и хвала што сте уопште отворили ову страницу! :) ( уколико сте посланик онда то вероватно чините са свог водоотпорно лаптоп рачунара. Да, потребно је да буде водоотпоран због честих "поливања" која обилују у нашој драгој нам скупштини :) ).

У овом првом тексту желео бих да представим шта ћу овде писати уопште и зашто бисте Ви читали.
Разлог овог писања јесте тај што ми је ово интересантан начин да попуним слободно време и "ширем аудиторијуму" представим неке своје, неки би рекли, фикс идеје или погледе на све што нас окружује.
А што бисте ви ово читали уопште? Хм... Па можда Вам се неки текст допадне( овај сигурно неће :) ) а можда и научите понешто. Углавном, уколико желите да знате нешто мало више о мени, ово је добро место за то. Ииии још... не знам, смислите сами.

То би било то за сада. Желео бих још само реци да уколико Вам се допада "блог као појава" а о томе ништа не знате, требате знати да и сами можете бесплатно наравити свој блог и писати колко Вам је воља. Потребо је само да одете на неки сајт посвећен блогу и направите свој налог. Ја препоручујем http://www.blogger.com, место на ком се и овај блог налази.

У наредном тексту, писаћу мало о "ја". ;)
Све најбоље.