Резиме после дуже паузе писања

Уз извињење за овај вишемесечни "пост" када је писање текстова на мом блогу у питању а и у склопу почетног корака ка циљу значајног повећања посете драгог нам мога сајта започињем писање овога текста.
Доста је бајтова протекло од задњег апдејта овог блога, јелте. Сенилна сам особа, не сећам се се заиста ни једне "ситнице која живот значи" из тог периода, али назирем да се доста битних сцена одиграло.

Ту би ор нат ту би
Почео бих са мени пресудном представом чија завеса још није спуштена, а биће - 24. маја. Наиме, Факултет информационих технологија организова је такмичење у изради веб апликације - ко победи добије стипендију. Обзиром да од обећаног бесплатног студирања( здравства, школскатва идр...) нема ништа, ако не добијем ту стипендију нема ни од мог даљег школовања ништа.
Одавде произилази један врло битан парадокс. Наиме, целог свог средњошколског школовања јурио сам што бољи просек не би ли мога да, касније, упишем факултет. Сада, када ме од дипломе деле свега две недеље, просек ми је потпуно небитан - само да положим. Ево и зашто... Ако бих школу завршио са просеком 5.00 опет не бих уписао неки државни факс јер су из разноразних разлога неодговарајући и, мени, неоствариви. С друге стране, ако бих добио стипендију од ФИТа, просек ми ништа не би значио јер стипендија не овиси о њему. И ето, зашта онолики труд?
На поменутом такмичењу учествујем са програм ТнТ Ћирилица Веб.

Ја, новинар
Имам петљу за писање, зар не? Одувек сам имао петицу из Српског језика, баш због писања. Имадох срећу да, још у Јануару почнем са писањем чланака за часопис "Микро PC World". Сад ће неко рећи "ено, има времена да пише текстове тамо а за блог нема". Нах... Иако тамо добијам "новчану стимулацију" за набадање литералних радова, опет ми је цела та ствар досадна. Где је нестала моја жеља за писањем?

НЖЗЖ
Поднаслов је у ствари скраћеница од "немам жељу за животом" и уједно мој потпис на МСН-у до недавно. Био је то јако чудан дан... Прво сам одустао од бежања из школе, па сам прихватио позив другарице да јој нешто средим на компу да бих, када сам кренуо кући, сео у погрешан аутобус. Излазећи из тог аутобуса срео сам једну... једну моју бившу цуру. И ето, после пар сати разговора и поновног виђења - заљубио сам се. Ево, још ме држи. И чудно је, нисам то раније осећао никад. НЖЗЖ јер она има дечка лаајк... па скоро од кад смо раскинули нас двоје.
Ја имам девојку, она има интернет и био би белај кад би знала да сваки дан размишљам о Кићи. Али неће да зна, блог није читала ни кад сам је терао а камоли сада. :) Но, узимајући у обзир колики сам баксуз...
Ипак, ствари иду на боље, сад више не важи НЖЗЖ тј. бар тренутно "није на снази".

Новчаницеее...
Ко нема среће у љубави, кажу, има у новцу. И заиста, ових пар месеци зарадио сам поприличне суме. Продаја "ТнТ Библиотекара", рад са студентима, Микро и програмирање "локалним зверима" донеле су више од очекиване своте новца.

Родни, this time, next year we wil be a millionars! ( ор самтинг)
Почех да учим веб апликације и сватих да ћу са њима лакше доћи до основног животног ресурса( новца) него ли прављењем десктоп програма. Тренутно мноме влада жеља да што више посетиоца довучем на свој сајт те ће због тога доћи до великих промена на сајту, које сам споменуо на почетку блога.
Све нас очекује лепши сајт, барем још 3 веб апликације и још додатног садржаја, а мене и поприличан утрошак времена да испрограмирам и дизанирам сва та чуда. Па, и ако се не исплати бар ћу нешто научити, а пошто је знање новац... прочитајте поднаслов. :)

Хех, дакле догодине очекујте да ћете раширених зеница пажљиво читати мој текст са насловом "Како сам зарадио свој први милион". Смешна ствар је да сам у последњих месец дана чешће назван "новим Мајкрософтом", "генијем" и "будућим возачем ферарија" него ли у целом свом ранијем животу. Питам се, када су наши људи постали тако духовити? :)