Мр. Екс-средњошколац

Готово, нема више средње школе! Чудан је то осећај... Но, нећу трошити тастатуру на непотребно присећање неких догађаја и осталих ствари које су сачињавале ту моју, другу етапу школовања, већ ћу покушати да изведем неки резиме те прикажем свој став о школству.

Читали сте о еМастер такмичењу на којем сам учестовова? Победио сам. Сад сам стипендирани студент, додуше још пар дана само "у најави", док се администрационе препреке не савладају.

Обично ученици изведу закључак да се школа заснива у томе да ви, као ученик, отворите књигу/свеску те покушате да усвојите знање које вам та литература пружа, а затим, на школском часу у току испитивања, демонстрирате професору усвојено знање. Ово стоји, али ипак уз један превид. Када професор стоји испред вас и преноси вам исте оне чињенице и знања које можете наћи у књизи, он вас учи нечему више. Преноси вам свој начин размишљања, свој начин и логику којом долази до закључака. Док су подаци јединствени и у свакој књизи исти, логика сваког појединачног човека је карактеристична (ово произилази из својства "слободне воље" коју поседује свако свесно биће) и не може се пренети књигом, не могуће ју је записати. Штуро речено, књига вам може пренети знање, али не и мудрост.

Ако знате поступак, ако имате правилну логику за решавање одређених проблема, знање се лако усвоји. Такође, знање се лако заборави. Одавде проистиче да уопште није битно што више научити у школи, него јој дозволити да што више научи човека да мисли.
Из тог разлога, сваку школу где се захтева много учења и стицања опширног знања које ће појединац лако и брзо заборавити, сматрам глупом. Стога, за мене је гимназија најглуља школа. Зашто? Учи се много, из свих области по нешто, школа од ученика захтева много времена да проведе учећи те због тога остаје мање времена за само размишљање о томе што се учи.
Моје је виђење да школа треба бити лака, да ти неодузима више од 10-20 минута дневног времена које проведеш ван школе. На тај начин, оно што се учи било би оптимизовано и могло би се усвојити размишљањем уз мало учења. Велики плус би био тај што би се сваки ученик могао посветити напредовању у оној дисциплини за коју има заинтересованост, поготово ако се узме у обзир да се право знање неће стећи у школи него ван ње.
Ја, додуше, не могу говорити о рецимо медицини јер о томе не знам ништа, али могу из перспективе програмера. Ценим да, уколико желите из ма које области постићи запажене, надпресечне резултате, морате рано почети или да радите са људима који се тиме на завидном нивоу већ баве, или имати експерта поред себе који ће вас подучавати. Е сад, зашто би неко за кога се може рећи да је експерт из своје области задовољавао радом у школи? Због тога сматрам да је школа, уколико тражи много учениковог времена чак и контрапродуктивна.

Док ово пишем напољу поче јак пљусак, чак можда најјачи ове године. Чује се киша како бруји приликом додира са тврдим предметима а кроз отворена врата терасе виде се бројне гране са мокрим и, од повећане натопљености, омлитавелим, упола хоризонталним листовима, неке тамно зелене боје.