TnT blog

Поздрав и welcome на мој блог. Надам се да ће ти се допасти текстови и да ћеш ако ништа друго, барем на занимљив начин убити време. Надам се да ћеш написати и који коментар, можда се развије и нека дискусија! :) Све најбоље. Немања Тодић

Име: Nemanja Todić

среда, јануар 16, 2008

Ћирилица. Зашто бих то радио?!?

Мамуран сам, мало сам спавао а од компјутера се нисам одвајао; можда ће то утицати на правопис овог текста.

Моја школа и смер имају велике везе за техником и рачунарима. Ипак, предкрај полугодишта била је ситуација у којој је један од ретких довољних ученика, на часу моделирања, изјавио да је немогуће откуцати слова попут ч, џ, ш на компјутеру.
Једном, у трећој години, колега ученик ме је подозриво запитао "Брате, што који к***ц пишеш том ћирилицом?". На контра-питање "А зашто не бих?" добио сам одговор "Лакше је латиницом. Ко користи ћирилицу уопште?.".

Ето нас на поенти овог текста. Зашто би неко, за име бога, користио ово писмо или, зашто не би?

Етничке препреке...
Углавном када неког питам зашто му сајт није на ћирилици каже "Знаш, неће разумети хрвати ништа".
Добро, значи прошло је време уважавања Срба. Нико не учи оно за шта му треба пар сати иако би заузврат добио разумевање целог једног народа. Мишљења сам да смо то и заслужили јер, на првом месту ни ми себе не уважавамо јер се савијамо пред, у конкретном случају, хрватима. Запостављамо оно што нас чини тим што јесмо из мизерних разлога.
Ако је нама лакше да заборавимо нешто што нас на један крајње позитиван начин чини посебним у односу на многе него да својим ставом натерамо друге да то прихвате( што уопште није проблематично) онда је и логично зашто српска ћирилица изумире у самој Србији. Што је најгоре - нико се због тога не осећа постиђеним. Када кажем "нико" мислим на оне који не схватају своју ограниченост и да, када се смеју свом писму, смеју се и себи самом.

Техничке и естетске препреке...
Одувек су постојали лењи људи. У ери рачунара постоје и недовољно обавештени људи када је реч о коришћењу рачунара.
Лењ србин ће сести за комп, приметити да му је све подешено на ћирилицу и престаће да се обазире на то. Чак иако би желео да пише ћирилицом мрзеће га не само да проба наместити то сам већ и да пита неког "како?". По мени они су безнадежни случајеви.
Ако је човек нормалан а необавештен, лако ће уз мало труда успети да нађе одговор на питање како омогућити писање ћирилицом из простог разлога - цео процес подешавања траје пар кликова миша.

Да се разумемо, у данашње време не постоји нити једна једина техничка препрека коришћењу ћириличног писма! Од компјутера и свих осталих електронски уређаја до штампаних и светлећих реклама. На компјутеру, све што вам треба јесте тастатура са српским тастерима. Ако вам продавац случајно понуди "енглеску" тастатуру, пљуните га и представите се као ја, са задовољством ћу преузети одговорност!

Зашто је битно писати ћирилицом?
Да ли сте некада, док се на пример возите аутобусом, обратили пажњу на писмо којим су исписане рекламе поред пута? Ако јесте, сигурно сте се зачудили како готово нигде нема текста на ћирилици. Зашто бре тако? Опет, техничи гледано не постоји ни једно ограничење.

Време је избора и ово је мало другачије. Сви одреда имају рекламне плакате на ћирилици. Сви одреда се самопроклемују као заштитници Срба, српске традиције, идентитета... Узимајући ово у обзир сасвим је логично и зашто, бар јавно, користе ћирилицу.
Народ постоји докле је језика. Језик постоји докле је његовог писма, на првом месту. Самим тим, изгубимо ли писмо изгубићемо и идентитет.
Драго ми је што је један од кандидата и Чедомир Јовановић. Ево, својим плакатима он је јасно потврдио ову моју причу.
Онај коме његов идентите није битан, имаће само један истински прави избор на предстаојећем гласању.
Умешах овде политику из јасног разлога, све је то једна велика повезана целина.

Морам сада да прекинем писање. Следећи текст објединиће неке веће центре ћирилице на интернету, оне интернет локације на којима се може сазнати много о језику, писму и њиховом коришћењу на рачунарима.