Мр. Екс-средњошколац

Готово, нема више средње школе! Чудан је то осећај... Но, нећу трошити тастатуру на непотребно присећање неких догађаја и осталих ствари које су сачињавале ту моју, другу етапу школовања, већ ћу покушати да изведем неки резиме те прикажем свој став о школству.

Читали сте о еМастер такмичењу на којем сам учестовова? Победио сам. Сад сам стипендирани студент, додуше још пар дана само "у најави", док се администрационе препреке не савладају.

Обично ученици изведу закључак да се школа заснива у томе да ви, као ученик, отворите књигу/свеску те покушате да усвојите знање које вам та литература пружа, а затим, на школском часу у току испитивања, демонстрирате професору усвојено знање. Ово стоји, али ипак уз један превид. Када професор стоји испред вас и преноси вам исте оне чињенице и знања које можете наћи у књизи, он вас учи нечему више. Преноси вам свој начин размишљања, свој начин и логику којом долази до закључака. Док су подаци јединствени и у свакој књизи исти, логика сваког појединачног човека је карактеристична (ово произилази из својства "слободне воље" коју поседује свако свесно биће) и не може се пренети књигом, не могуће ју је записати. Штуро речено, књига вам може пренети знање, али не и мудрост.

Ако знате поступак, ако имате правилну логику за решавање одређених проблема, знање се лако усвоји. Такође, знање се лако заборави. Одавде проистиче да уопште није битно што више научити у школи, него јој дозволити да што више научи човека да мисли.
Из тог разлога, сваку школу где се захтева много учења и стицања опширног знања које ће појединац лако и брзо заборавити, сматрам глупом. Стога, за мене је гимназија најглуља школа. Зашто? Учи се много, из свих области по нешто, школа од ученика захтева много времена да проведе учећи те због тога остаје мање времена за само размишљање о томе што се учи.
Моје је виђење да школа треба бити лака, да ти неодузима више од 10-20 минута дневног времена које проведеш ван школе. На тај начин, оно што се учи било би оптимизовано и могло би се усвојити размишљањем уз мало учења. Велики плус би био тај што би се сваки ученик могао посветити напредовању у оној дисциплини за коју има заинтересованост, поготово ако се узме у обзир да се право знање неће стећи у школи него ван ње.
Ја, додуше, не могу говорити о рецимо медицини јер о томе не знам ништа, али могу из перспективе програмера. Ценим да, уколико желите из ма које области постићи запажене, надпресечне резултате, морате рано почети или да радите са људима који се тиме на завидном нивоу већ баве, или имати експерта поред себе који ће вас подучавати. Е сад, зашто би неко за кога се може рећи да је експерт из своје области задовољавао радом у школи? Због тога сматрам да је школа, уколико тражи много учениковог времена чак и контрапродуктивна.

Док ово пишем напољу поче јак пљусак, чак можда најјачи ове године. Чује се киша како бруји приликом додира са тврдим предметима а кроз отворена врата терасе виде се бројне гране са мокрим и, од повећане натопљености, омлитавелим, упола хоризонталним листовима, неке тамно зелене боје.

Резиме после дуже паузе писања

Уз извињење за овај вишемесечни "пост" када је писање текстова на мом блогу у питању а и у склопу почетног корака ка циљу значајног повећања посете драгог нам мога сајта започињем писање овога текста.
Доста је бајтова протекло од задњег апдејта овог блога, јелте. Сенилна сам особа, не сећам се се заиста ни једне "ситнице која живот значи" из тог периода, али назирем да се доста битних сцена одиграло.

Ту би ор нат ту би
Почео бих са мени пресудном представом чија завеса још није спуштена, а биће - 24. маја. Наиме, Факултет информационих технологија организова је такмичење у изради веб апликације - ко победи добије стипендију. Обзиром да од обећаног бесплатног студирања( здравства, школскатва идр...) нема ништа, ако не добијем ту стипендију нема ни од мог даљег школовања ништа.
Одавде произилази један врло битан парадокс. Наиме, целог свог средњошколског школовања јурио сам што бољи просек не би ли мога да, касније, упишем факултет. Сада, када ме од дипломе деле свега две недеље, просек ми је потпуно небитан - само да положим. Ево и зашто... Ако бих школу завршио са просеком 5.00 опет не бих уписао неки државни факс јер су из разноразних разлога неодговарајући и, мени, неоствариви. С друге стране, ако бих добио стипендију од ФИТа, просек ми ништа не би значио јер стипендија не овиси о њему. И ето, зашта онолики труд?
На поменутом такмичењу учествујем са програм ТнТ Ћирилица Веб.

Ја, новинар
Имам петљу за писање, зар не? Одувек сам имао петицу из Српског језика, баш због писања. Имадох срећу да, још у Јануару почнем са писањем чланака за часопис "Микро PC World". Сад ће неко рећи "ено, има времена да пише текстове тамо а за блог нема". Нах... Иако тамо добијам "новчану стимулацију" за набадање литералних радова, опет ми је цела та ствар досадна. Где је нестала моја жеља за писањем?

НЖЗЖ
Поднаслов је у ствари скраћеница од "немам жељу за животом" и уједно мој потпис на МСН-у до недавно. Био је то јако чудан дан... Прво сам одустао од бежања из школе, па сам прихватио позив другарице да јој нешто средим на компу да бих, када сам кренуо кући, сео у погрешан аутобус. Излазећи из тог аутобуса срео сам једну... једну моју бившу цуру. И ето, после пар сати разговора и поновног виђења - заљубио сам се. Ево, још ме држи. И чудно је, нисам то раније осећао никад. НЖЗЖ јер она има дечка лаајк... па скоро од кад смо раскинули нас двоје.
Ја имам девојку, она има интернет и био би белај кад би знала да сваки дан размишљам о Кићи. Али неће да зна, блог није читала ни кад сам је терао а камоли сада. :) Но, узимајући у обзир колики сам баксуз...
Ипак, ствари иду на боље, сад више не важи НЖЗЖ тј. бар тренутно "није на снази".

Новчаницеее...
Ко нема среће у љубави, кажу, има у новцу. И заиста, ових пар месеци зарадио сам поприличне суме. Продаја "ТнТ Библиотекара", рад са студентима, Микро и програмирање "локалним зверима" донеле су више од очекиване своте новца.

Родни, this time, next year we wil be a millionars! ( ор самтинг)
Почех да учим веб апликације и сватих да ћу са њима лакше доћи до основног животног ресурса( новца) него ли прављењем десктоп програма. Тренутно мноме влада жеља да што више посетиоца довучем на свој сајт те ће због тога доћи до великих промена на сајту, које сам споменуо на почетку блога.
Све нас очекује лепши сајт, барем још 3 веб апликације и још додатног садржаја, а мене и поприличан утрошак времена да испрограмирам и дизанирам сва та чуда. Па, и ако се не исплати бар ћу нешто научити, а пошто је знање новац... прочитајте поднаслов. :)

Хех, дакле догодине очекујте да ћете раширених зеница пажљиво читати мој текст са насловом "Како сам зарадио свој први милион". Смешна ствар је да сам у последњих месец дана чешће назван "новим Мајкрософтом", "генијем" и "будућим возачем ферарија" него ли у целом свом ранијем животу. Питам се, када су наши људи постали тако духовити? :)

Ћирилица. Зашто бих то радио?!?

Мамуран сам, мало сам спавао а од компјутера се нисам одвајао; можда ће то утицати на правопис овог текста.

Моја школа и смер имају велике везе за техником и рачунарима. Ипак, предкрај полугодишта била је ситуација у којој је један од ретких довољних ученика, на часу моделирања, изјавио да је немогуће откуцати слова попут ч, џ, ш на компјутеру.
Једном, у трећој години, колега ученик ме је подозриво запитао "Брате, што који к***ц пишеш том ћирилицом?". На контра-питање "А зашто не бих?" добио сам одговор "Лакше је латиницом. Ко користи ћирилицу уопште?.".

Ето нас на поенти овог текста. Зашто би неко, за име бога, користио ово писмо или, зашто не би?

Етничке препреке...
Углавном када неког питам зашто му сајт није на ћирилици каже "Знаш, неће разумети хрвати ништа".
Добро, значи прошло је време уважавања Срба. Нико не учи оно за шта му треба пар сати иако би заузврат добио разумевање целог једног народа. Мишљења сам да смо то и заслужили јер, на првом месту ни ми себе не уважавамо јер се савијамо пред, у конкретном случају, хрватима. Запостављамо оно што нас чини тим што јесмо из мизерних разлога.
Ако је нама лакше да заборавимо нешто што нас на један крајње позитиван начин чини посебним у односу на многе него да својим ставом натерамо друге да то прихвате( што уопште није проблематично) онда је и логично зашто српска ћирилица изумире у самој Србији. Што је најгоре - нико се због тога не осећа постиђеним. Када кажем "нико" мислим на оне који не схватају своју ограниченост и да, када се смеју свом писму, смеју се и себи самом.

Техничке и естетске препреке...
Одувек су постојали лењи људи. У ери рачунара постоје и недовољно обавештени људи када је реч о коришћењу рачунара.
Лењ србин ће сести за комп, приметити да му је све подешено на ћирилицу и престаће да се обазире на то. Чак иако би желео да пише ћирилицом мрзеће га не само да проба наместити то сам већ и да пита неког "како?". По мени они су безнадежни случајеви.
Ако је човек нормалан а необавештен, лако ће уз мало труда успети да нађе одговор на питање како омогућити писање ћирилицом из простог разлога - цео процес подешавања траје пар кликова миша.

Да се разумемо, у данашње време не постоји нити једна једина техничка препрека коришћењу ћириличног писма! Од компјутера и свих осталих електронски уређаја до штампаних и светлећих реклама. На компјутеру, све што вам треба јесте тастатура са српским тастерима. Ако вам продавац случајно понуди "енглеску" тастатуру, пљуните га и представите се као ја, са задовољством ћу преузети одговорност!

Зашто је битно писати ћирилицом?
Да ли сте некада, док се на пример возите аутобусом, обратили пажњу на писмо којим су исписане рекламе поред пута? Ако јесте, сигурно сте се зачудили како готово нигде нема текста на ћирилици. Зашто бре тако? Опет, техничи гледано не постоји ни једно ограничење.

Време је избора и ово је мало другачије. Сви одреда имају рекламне плакате на ћирилици. Сви одреда се самопроклемују као заштитници Срба, српске традиције, идентитета... Узимајући ово у обзир сасвим је логично и зашто, бар јавно, користе ћирилицу.
Народ постоји докле је језика. Језик постоји докле је његовог писма, на првом месту. Самим тим, изгубимо ли писмо изгубићемо и идентитет.
Драго ми је што је један од кандидата и Чедомир Јовановић. Ево, својим плакатима он је јасно потврдио ову моју причу.
Онај коме његов идентите није битан, имаће само један истински прави избор на предстаојећем гласању.
Умешах овде политику из јасног разлога, све је то једна велика повезана целина.

Морам сада да прекинем писање. Следећи текст објединиће неке веће центре ћирилице на интернету, оне интернет локације на којима се може сазнати много о језику, писму и њиховом коришћењу на рачунарима.

Путујмо кроз време, у будућност!

Одмах бих да рашчистим - није ово никаква фикс идеја или измотанција већ представљање једног начина на који, барем путем рачунара, можете отићи у будућност и тамо рећи нешто себи или неком вашем познанику.

Услов за добијање "карте" за ово путовање поприлично је једноставан - морате имати е-маил адресу коју волите и за коју мислите да ће бити више-мање трајна, да ће издржати "тест времена" илити да је нећете "заборавити" у наредном периоду.

Треба рећи о чему се уствари ради. Као што Вам је познато човекови афинитети и погледи на свет, у ширем смислу, се са проласком времена мењају, чинећи да се ранијих својих мисли понекад уопште и не сећате.
Да ли сте се запитали шта ћете радити, како ћете изгледати и какав ће вам живот уопште бити( у случају Срба, питање би било и "како ће се звати моја држава?" :) ) кроз на пример тридесет година?
Овде нећу написати како да ви сами "одлетите" у будућност( то задржавам као тајну :) ) већ како своје тренутне мисли или шта већ желите, пошаљете у будућност.

А сад, вежите се, полећемо!

Ствар је у поруци, е-маил поруци. Постоји сервис на интернету, конкретно на адреси http://www.mailfreezr.com/ који ће за вас урадити "прљав посао". Дакле, одете на наведени сајт, искуцате е-маил поруку, упишете адресу на коју ће она бити послата и... ( у публици мук!) ... одаберете време за које ће порука бити послата.( ааа...) .
И то је то, када одабрано време протекне, ви добијате е-маил који сте компоновали. Замрзнули сте тренутно време и послали га у будућност. :)

Лично, послаћу е-маил који ће ми стићи када будем имао 28 година. Не знам да ли ћу га заиста и прочитати али знам да ће се тада све итекако разликовати од овога сада!

Господо, одложите ваше кациге и остале заштитне слојеве, мисија је завршена. :)

Ко је бре тај токси?

Средна је, 19.децембар. Напољу је хлад... Не знам како је напољу, ево пола један је а ја још нисам изашао из куће иако је то прво што ћу урадити после завршавања овог текста.

Углавном данас није обична среда или обичан дан, данас је моја слава или боље речено слава у мојој кући. На срећу већи део те феште могу избећи, али ипак не и све. Не волим оваква окупљања, окупљања неке ткз. родбине и пријатеља мојих укућана. Досадно је и не могу да се опустим. Боље постаје када дође и мени драже друштво...

Доста са тим, сад мало конкретних ствари о мени. Јел сте видели негде на нету сајт неког ко је тинејџер или нешто "око" тога? Ценим да јесте, а како он обично почиње? Рекао бих овако: "Ја сам Пера Петровић, и за разлику од мојих другова ја не играм игрице већ радим нешто паметно...бла бла...". Глупо. Али чињеница је да су сви ти "паћеници" мени слични пуни себе и мисле да раде нешто невероватно узвишено. По чему сам ја посебан јер имам сајт, што сам био на ТВ-у, у часописима, што сам написао књигу? То је могао свако, само да је одабрао то и да му се то допало.
Катактеристичне су тачке неке личности на другој страни. Прво, одазивам се на Немања Тодић, имам осамнаест година и интернет аудиторијуму сам превасходно познат под надимком "toxi". Волим ћирилицу, девојчице, Гуарану, своју земљу и свој живот. Наравно листа је дужа али то је прво што ми је сада на памети. Ипак, изоставио сам програмирање и све што уз то иде. То је посебно, мени најбитније.

Ајмо сад мало о томе. Програмирањем се занимам око две ипо године и имам запажених резултата, мислим, бар сам их ја запазио. :) Сваком програму који направим, ако то ситуација дозволи, додам испред имена оно "ТнТ". Многи питају зашто. Више ни сам не знам, или нећу да кажем. :) Углавном, није ништа спектакуларно, једноставно, имао сам потребу да аутора можеш препознати и по називу програма а "ТнТ" ми је било идеално за ту сврху. Волим програмирање и све то, али може да "убије" расположење само тако. Ево, јуче ми се форум покварио. Смор ће бити док га вратим у нормалу...

Нису ми јасно они који скривају свој идентитет а интернету. Чему то? Плаше се нечега? Можда својих ставова које објављују? Или страхују јер "интернет" не познају довољно?
Чисто ради контрирања, ево поставићу и неке моје слике, вероватно ме не приказују у правом светлу али мрзи ме да качим нове слике на нет, па ћу дати линк ка неким већ постављеним:
http://img139.imageshack.us/img139/3325/dsc00075fa3.jpg
http://img139.imageshack.us/img139/2396/dsc00055lt2.jpg

У понедељак мењам изглед, мораћу и личну карту да мењам због тога. :( Па ћу поставити још слика. :)

Ех, расписах се. Ако сте стигли до овде онда стварно... свака част!

May the source be with you!

Уводна реч!

Даме и господо, народни посланици...
Поздрав свима и хвала што сте уопште отворили ову страницу! :) ( уколико сте посланик онда то вероватно чините са свог водоотпорно лаптоп рачунара. Да, потребно је да буде водоотпоран због честих "поливања" која обилују у нашој драгој нам скупштини :) ).

У овом првом тексту желео бих да представим шта ћу овде писати уопште и зашто бисте Ви читали.
Разлог овог писања јесте тај што ми је ово интересантан начин да попуним слободно време и "ширем аудиторијуму" представим неке своје, неки би рекли, фикс идеје или погледе на све што нас окружује.
А што бисте ви ово читали уопште? Хм... Па можда Вам се неки текст допадне( овај сигурно неће :) ) а можда и научите понешто. Углавном, уколико желите да знате нешто мало више о мени, ово је добро место за то. Ииии још... не знам, смислите сами.

То би било то за сада. Желео бих још само реци да уколико Вам се допада "блог као појава" а о томе ништа не знате, требате знати да и сами можете бесплатно наравити свој блог и писати колко Вам је воља. Потребо је само да одете на неки сајт посвећен блогу и направите свој налог. Ја препоручујем http://www.blogger.com, место на ком се и овај блог налази.

У наредном тексту, писаћу мало о "ја". ;)
Све најбоље.